Drumski test nove Africe Twin
Africa Twin jedno je od najpoznatijih imena u svetu motocikala, jedno koje i one najslabije upućene ne dovodi u nedoumicu. Stoga i ne čudi što je naslednik imena jedan od trenutno najpopularnijih motocikala na svetu, a mi smo u saradnji sa Honda Srbija imali priliku da novi CRF1000L temeljno isprobamo.
Kvalitetna višegodišnja medijska kampanja povodom izbacivanja nove Africe Twin učinila je da se novajlija sa nestrpljenjem isčekuje, istovremeno dodelivši mu breme očekivanja vozača i ljubitelja kako starih modela Africe Twin, tako i svih ljubitelja avanturističke (adv) kategorije. Svetska javnost prve kontakte sa novitetom imala je tokom zimskih sajmova, počevši od EICMA-e, dok je domaća sačekala prolećni Motopassion sajam. Nade domaćih motociklista da će se nova Africa naći na istom Honda Srbija nije izneverila. Tehnički urednik Moto Vesti Miloš Dišković (i neprikosnoveni vladar teške kategorije domaćih hard enduro izazova) tada se odlučio da zatraži noćnu moru svakog domaćeg uvoznika vozila – test vožnju. Još jednom je Honda Srbija istupila iz lokalnog kalupa, odvojivši jedan trikolor primerak za test svim zainteresovanim strankama.
Miloš se našao za kormanom tokom prvog, kraćeg, testa modela CRF1000L Africa Twin, opremljenog konvencionalnim menjačem. Pretežno terenski vozač odlučio se da po Beogradskoj vrevi ostavi sva elektronska pomagala uključena, što je za rezultat imalo blago ugušen motocikl, istovremeno veoma lak za vožnju. Posebna iznenađenja za njega bila su linearnost agregata i terenska orjentisanost pozicije vozača, koji omogućavaju vožnju bez zamaranja bilo u sedećem i stojećem polozaju, što uz veliki krug zakretanja upravljača čini motocikl veoma okretnim i lakim za vožnju.
Čast za vožnju drugog, dužeg, testa pripala je meni. Kako je dizajnerski tim više puta iskazao da je zadržavanje duha stare AT bila jedna od ključnih tačaka pri razvoju novog modela (interne oznake SD04) a RD04 Africa Twin bila motocikl koji se najduže zadržao u mom vlasništvu, odluka o dobro poznatoj trasi regionalnih i lokalnih puteva oko Beograda, Avale i Kosmaja bila je laka. Reči konstrukora bile su na proveri. Pre svega na CRF1000L potrebno je jako malo prilagođavanja, fabričko sedište podesivo je po visini a komande se minimalno razlikuju od konvencionalnih – na mestu ablendera nalazi se taster za podešavanje nivoa kontrole proklizavanja (sa mogućnošću isključivanja), a tasteri za migavce i sirenu zamenili su mesta (Hondina praksa poslednjih godina). Iako na papiru težak (preko 200kg) motocikl nova Africa svoju težinu “krije” i zahvaljujući niskom težištu laka je za manevrisanje, kako u mestu tako i u vožnji. Već posle 20ak kilometara motocikl odaje utisak da ste na njemu proveli daleko više vremena, poslušno prateći svaku komandu i ulivajući poverenje celim putem. Svako otvaranje ručice gasa motocikl će rado prihvatiti a precizan menjač (i indikacija na instrument tabli) nikada vas neće dovesti u zabunu oko stepena prenosa.
Deklarisanih 70kW (93KS) ostvaruju se veoma lineralno, poput vrlo uspele Yamahine MT-09 linije. Zbog konfiguracija motocikla, tipa agregata, dugog hoda ogibljenja, solidne zaštite od vetra, utisak ubrzanja ume da izostane, ali ovo ipak nije motocikl na kojem će vas prilikom dodavanja gasa obliti hladan znoj (kao na nekom KTM), a potvrdu da AT ipak sa lakoćom prevazilazi zakonska ograničenja dobićete na velikom i preglednom displaju instrument table. Potpuno digitalna instrument tabla priča je za sebe i nudi obilje informacija koje su, iznenađujuće, vidljive i po najjačem suncu, dok u tamnijim uslovima ne ometaju vozača.
Potpuno podesivo Showa ogibljenje kvantni je skok u odnosu na starije modele i stoji rame uz rame sa svim modernim takmacima. Dok savršeno upija sve neravnine na izrazito lošim lokalnim putevima istovremeno je dovoljno čvrsto da pri agresivnijoj vožnji ne dolazi do lelujanja i uvijanja, česte boljke terenski orjentisanih motocikala na drumu. Šlag na torti su radijalne kočnice, koje veliki adv sa lakoćom zaustavljaju, uz aktiviranje ABS sistema samo pri najjačim kočenjima. Sistem nije pokazao znake zamora ni nakon nekoliko uzastopnih jakih kočenja a ABS se za potrebe terenske vožnje može isključiti na zadnjem točku.
Poseban detalj na temu nostalgije je zvuk – nova Africa Twin iz agregata i izduva proizvodi melodije poput prethodnih modela, iako se koncepcijski potpuno razlikuju. Jedina stavka u kojoj nova “kraljica pustinje” tek treba da se dokaže je ona po kojoj su se prethodni modeli posebno proslavili – pouzdanost. Stariji modeli su sa lakoćom prelazili ozbiljne količine kilometara a ni godine im nisu predstavljale problem, tako da pred novitetom stoji jedan “test vremena”.
Sve u svemu, nova Africa Twin je jedan odličan i izbalansiran motocikl koji je popunio zjapeću rupu u globalnoj ponudi. Vožnja je bila jedan neumarajući užitak i posle par sati i pređenih nepunih 200km nerado sam se njome rastao. Da li su konstrukotri uspeli da prenesu originalni duh na novi model? Da! Da li je on istovremeno sposoban da se nosi sa ostalim modernim motociklma u ponudi? Bez sumnje. Da li bismo ga ponovo vozili? Sa zadovoljtvom i vrlo rado. Zahvaljujemo se Hondi Srbija na prilici za test, a za one koji su stigli do kraja testa imamo najavu za jednu ekskluzivu na ovim prostorima – nadolazeći terenski test nove Africe Twin!
Više fotografija možete naći u našoj Facebook galeriji.
Tekst: Andrija Milenković
Foto: Boris Vezmar, Ivica Ivanović, Nikola Kolev, Andrija Milenković
