Dragoslav Kule Perišić: biografija, karijera i nasleđe
Dragoslav „Kule“ Perišić (rođen 20. avgusta 1963. u Aranđelovcu) je srpski motociklistički šampion i jedna od najprepoznatljivijih ličnosti regionalnog moto sporta.
Tokom pet decenija takmičenja osvojio je četiri titule šampiona Balkana, sedam titula prvaka Srbije i Jugoslavije, Zlatnu kacigu – najprestižnije priznanje u domaćem auto-moto sportu, i preko 180 pehara i medalja uz oko 100 pobeda.
Preživeo je više od 120 padova i 59 preloma, vodio srpski tim na pet sezona Svetskog Endurance šampionata, osnovao i vodio Auto-moto klub „Dijamant“ iz Aranđelovca (šest puta ekipnog šampiona države).
Međutim, to je samo vrh ledenog brega kada je u pitanju ova legenda srpskog motosporta. Zato ćemo u ovom tekstu pokušati čitaocima da približimo biografiju Kuleta Perišića na način na koji ovaj superheroj na dva točka i zaslužuje.
Kule Perišić – sažetak
| Stavka | Podatak |
| Puno ime | Dragoslav „Kule“ Perišić |
| Datum rođenja | 20. avgust 1963. |
| Mesto rođenja | Aranđelovac |
| Prebivalište | Darosava (Srbija) i Drancy (Francuska) |
| Karijera | 1976 – (50 godina) |
| Klub | AMK „Dijamant“ Aranđelovac (osnivač, 1995) |
| Glavne titule | 4× šampion Balkana, 7× šampion Srbije/Jugoslavije, Zlatna kaciga (1999–2001) |
| Ekipne titule (Dijamant) | 6× ekipni šampion države (1996, 2003, 2004, 2008, 2009, 2010) |
| Najbolji svetski rezultat | 5. mesto, Bahrein 2010 (Endurance, Super Stock) |
| Pehari i medalje | 180+ |
| Pobede | 100+ |
| Padovi i prelomi | 120+ padova, 59 preloma |
| Knjiga | „Srpski samuraj na dva točka“ (2022) |
| Posebna priznanja | Počasni građanin Vršca (2015), 6× sportista godine Aranđelovca |
Poreklo i prvi motori: Darosava i otac Žika Čvrgan
Kuletova priča počinje u Darosavi, selu kod Aranđelovca, u senci oca Živorada „Žike“ Perišića, poznatijeg kao Čvrgan. Žika je svoju trkačku karijeru zvanično otvorio 1962. nastupom na Trofeju grada Beograda i ostao aktivan na motociklima sve do smrti 1983. godine. Bio je šampion Srbije i vicešampion tadašnje SFR Jugoslavije.
Porodična kuća u Darosavi nije bila samo dom, bila je radionica, parking, takmičarski štab i mesto okupljanja lokalne moto scene Šumadije.
Među prvim slikama iz Kuletovog detinjstva je ona na motociklu, dok je još bio dete. Takođe, među prvim imenima koje pamti je Bata Pop, lokalna aranđelovačka legenda koja je u velikoj meri zaslužna za to što su se od 1983. do 1988. trke u Banji kod Aranđelovca vozile u znak sećanja na Žiku – pod imenom Memorijal Žike Perišića Čvrgana.
Uz ovako okruženje i motosport kao porodični kontinuitet, a ne odluku – pitanje nikada nije bilo „da li“, nego „kada“ će se potpuno posvetiti vožnji na dva točka.
Prva trka, prva pobeda – Mladenovac 1976.
Imao je trinaest godina kada je u Mladenovcu pobedio na svom debiju 1976., u klasi 50 ccm tipa Poni Express. Šampionate Jugoslavije i Srbije u istoj klasi vozio je od 1979. godine. Period između 1982. i 1988. obeležila je tranzicija u klasu 250 ccm i prvi ulazak u redove ozbiljnijih nacionalnih takmičara.
Tokom karijere vozio je za niz klubova – Radomir Ilić (Aranđelovac), Partizan (Partizani), Janko Stajčić (Lazarevac), AMD Novi Sad, AMK Aranđelovac, i La Courneuve u Francuskoj – pre nego što je 1996. počeo da nastupa za sopstveni klub, AMK „Dijamant“ iz Aranđelovca.
Godine u Francuskoj: 1988/89–1994.
Krajem osamdesetih godina Kule Perišić odlazi u Drancy, predgrađe Pariza, gde provodi šest godina i nastupa u francuskom regionalnom šampionatu pod licencom kluba La Courneuve. Paralelno je vodio firmu za brze pošiljke koja mu je obezbeđivala sredstva za trkački program. U Drancy-ju mu se rodila ćerka, koja je tamo ostala, i od tada Kule živi između dve adrese: Darosave i Francuske.
Francuska faza nije prošla bez cene: 1993. imao je težak pad na stazi u Neversu (prelom ramena, treće rebro, teži potres mozga), a odmah potom 1994. na stazi Carole, smrskavši obe ključne kosti i drugo rebro.
Među najpoznatijim anegdotama iz tog perioda je susret sa Žerarom Depardjeom u dvorištu njegove radionice. Fotografija iz tog dana godinama je kružila moto krugovima, ali je sada nažalost izgubljena.
Ovo je samo jedan primer kako Kuletova priča prirodno izlazi iz granica auto-moto sporta i otvara mu vrata u svetove u kojima se trkački rezultat ne vidi, ali se harizma i karakter prepoznaju.
Povratak u Srbiju, AMK „Dijamant“ i ekipne titule
Krajem 1995, Kule osniva Auto-moto klub „Dijamant“ u Aranđelovcu. Klub će u narednim godinama postati jedan od najuspešnijih u istoriji srpskog moto sporta. AMK „Dijamant“ je proglašen ekipnim šampionom države u šest sezona – 1996, 2003, 2004, 2008, 2009. i 2010. godine. Pored toga, klub je organizovao četiri trke za šampionat Balkana i četrnaest takmičenja za nacionalni šampionat.
Pod Kuletovim vođstvom Dijamant je odgojio generaciju vozača koji su sami postali šampioni – među njima Željko Staničić (višestruki šampion države), Zoran Milošević, Đorđe Jovanović (šampion Srbije u klasi 125 ccm 2008. i 2011, treći u Šampionatu Balkana 2008), Zvonko Perišić, Nenad Perišić, pokojni Radivoje Đurić-Fanđo i pokojni Miroslav Živković.
Kroz klub je u različitim periodima prošlo oko pedeset takmičara, uz veliki krug mehaničara, prijatelja i sponzora, ali je srce i duša uvek bio jedan jedini Kule Perišić. Među najdugotrajnijim partnerima bili su aranđelovački Knjaz Miloš, Auto-moto savez Srbije, i od 2008. godine kompanija Centar S, tadašnji uvoznik motocikala Honda u Srbiji, koja je postala industrijski partner kluba.
Zlatne godine: Balkan, Zlatna kaciga i Schumacher u Aranđelovcu
Period od povratka 1994. do kraja prve decenije dvehiljaditih je Kuletova najtrofejnija faza. Vozio je šampionat Srbije i Jugoslavije, Prvenstvo Balkana, Prvenstvo Istočne Evrope i Svetski Endurance šampionat – u nekim sezonama paralelno. Iz tog perioda potiče njegova zbirka od četiri titule šampiona Balkana, sedam titula prvaka Srbije i Jugoslavije, i Zlatne kacige – najprestižnijeg priznanja u celokupnom auto-moto sportu Srbije. Zlatnu kacigu dobio je za tri uzastopne titule šampiona Jugoslavije – 1999, 2000. i 2001.
Šest puta je proglašavan za sportistu godine Aranđelovca (1996, 1999, 2000, 2001, 2004. i 2009). Već 2013, u karijeri je bio nakupio preko 180 pehara i medalja uz oko 95 pobeda – broj koji je nastavio da raste do dana današnjeg.
Širina njegovog uticaja izlazila je i izvan staze. Kroz godine je dokumentovano susreo niz internacionalnih sportskih ličnosti – od Michaela Schumachera, sa kojim postoji zajednička fotografija iz Aranđelovca, do šahovskog svetskog šampiona Anatolija Karpova u manastiru Jovanja. Karijera koja toliko dugo traje neminovno ima i drugu stranu – pad i povratak. Jedan od mnogih takvih trenutaka bio je oporavak posle teške povrede i potvrđen nastup u Vršcu 2015, još jedan podsetnik da legendu o Kuletu čine usponi isto koliko i padovi.
Svetski Endurance šampionat: sedam godina i sjajna 2010.
Od 2006. do 2013. Kule je sedam sezona bio na čelu srpskog tima na Svetskom šampionatu u Endurance kategoriji, gde se tri vozača smenjuju jedan za drugim na istom motociklu, ponekad i dvadeset četiri sata neprekidno.
Najjača sezona bila je 2010. godina. Pod imenom Serbian Racing Team – Dijamant, na motociklu Suzuki GSX-R 1000 K10 i u klasi Super Stock, srpska ekipa je u jednoj sezoni odvozila kompletan svetski kalendar:
| Trka | Plasman |
| 24h Le Mans (Francuska) | 19. mesto |
| Albacete (Španija) | 15. mesto |
| 24h Bol d’Or, Magny-Cours (Francuska) | 14. mesto |
| Doha (Katar) | 10. mesto |
| Sahir (Bahrein) | 5. mesto |
Peto mesto u Bahreinu ostala je najbolji rezultat koji je srpska ekipa ikada ostvarila u Endurance kalendaru. U ukupnom poretku sezone tim je završio između 19. i 21. mesta na svetu.
Za ekipu su nastupali Dragoslav Perišić, Željko Staničić i Peter Polesso, sa zamenama na pojedinim trkama – Bojan Majkić u Kataru i Ionuț Mistode u Bahreinu. Bila je to jedina ekipa iz jugoistočne Evrope u najjačoj klasi tog šampionata.
Kuletove povrede: 120 padova, 59 preloma i odbijanje da stane
Pedeset godina na stazi nije proteklo bez cene. Preko 120 padova i 59 preloma kroz karijeru – broj koji u svakom drugom kontekstu znači kraj, a kod Kuleta je značio kraću pauzu pre sledećeg izlaska na stazu.
Brojke su skupljane decenijama, a iza svake stoji konkretna staza i konkretan dan. Najpoznatiji od svih padova bio je u Slavonskoj Požegi 1988 pri brzini od oko 240 km/h, sa skoro nestvarnim ishodom da je iz njega izašao samo sa prelomom prsta na desnoj šaci.
Najteži su, po njegovim sopstvenim rečima, oni koji su zahvatali kičmu, kuk ili glavu – frakturu drugog lumbalnog pršljena u Novom Sadu 1997. godine, prelom kuka praćen sa pet preloma butne kosti u jednom padu u Kraljevu 2005, i pad u Serezu 2015. posle kojeg je sledeće godine i najavio prvi oproštaj od staze.
Međutim, to znači da Kuletu nije stalo do bezbednosti. Naprotiv, emorijalni točak u njegovoj radionici nosi imena svih njemu bliskih koji su poginuli na dva točka, uključujući i oca. Istovremeno, kad god je pričao sa mladim vozačima, poruka je bila suprotna njegovoj sopstvenoj praksi. Oduvek je govorio vozačima da budu pažljivi i da razmišljaju o sutra.
Kuletov najčešći javni komentar na sve te silne padove i povrede nikada nije bio ni romantičan ni rezigniran. Nikad mu nije bio problem da prizna da nikad nije kalkulisao i da nije vozio ispod maksimuma. A na pitanje „zašto, odgovara da nije umeo drugačije.
„Srpski samuraj“ – knjiga i dokumentarac
Godine 2022. objavio je autobiografiju Srpski samuraj na dva točka: Moj život na stazi. Ovo je direktan, hronološki ispričan presek karijere, sa fotografijama, anegdotama i imenima koja čine lični katalog domaćeg moto sporta poslednjih pet decenija.
Oproštaj Kuleta 2016. – teško je reći ne
Deceniju pre NAVAK-a 2026, Kule je već jednom najavio kraj. Posle teške povrede na trci u Serezu 2015, planirao je da se od takmičarskog voženja oprosti nastupom u Vršcu, 19. septembra 2016. – na stazi na kojoj njegov klub Dijamant organizuje trke od 2001, i u gradu u kojem je 2015. proglašen za počasnog građanina. Iz razloga koje je javno opisao u pismu, taj nastup nije ostvaren. Pismo je objavljeno istog dana kao i najava Nenada „Cvrleta“ Stojanovića da napušta moto trke, i tada je delovalo konačno.
“Poznat sam po tome, da sam u nekim situacijama bio previše srčan i nepromišljen, a ako sam nekoga uvredio, ovog puta želim da mu se javno izvinim. Na kraju karijere, ostaje mi samo da kažem – Hvala od srca svima vama koji ste me svih ovih godina pratili na takmičenjima i bili ogromna podrška!”
Iste teme se ponavljaju kroz njegove javne izjave od tada: imena tragično stradalih kolega. Spominje Predraga Popovića Žapca , Miroslava Živkovića i Radivoja Đurića Fanđa, koji je poslednje sate proveo u kafani u Mladenovcu sa Kuletom pre nego što je nastradao). Ističe i muzej od šest takmičarskih motocikala sa kojima je nastupao; i plan da očev prvi takmičarski motocikl iz 1962. godine otkupi i izloži u svome muzeju.
Sve što je usledilo posle 2016, NAVAK 2026 i možda ozbiljniji povratak, pokazuje koliko je trkaču formata kakav je on teško da se zaista oprosti od staze. Zato njegov oproštaj iz 2016. stoji kao istorijski dokument, ne kao istina o kraju, nego kao iskreni snimak trenutka kada je verovao da je kraj stigao.
Kule Perišić 2026: Povratak, NAVAK i 50 godina takmičenja
Na NAVAK Nagradi Srbije, održanoj od 24. do 26. aprila 2026, Kule je u 62. godini ponovo bio brži od skoro svih protivnika u klasi Formula 1000, i to dva puta zaredom. Dvostruka pobeda u klasi gde je na startnoj listi bio najstariji vozač za više od dve decenije nije bila simbolična gesta nego konkretan trkački rezultat.
Tokom 2026. Kule se javno pojvljivao i izvan staze. Njegovi nastupi u javnom prostoru deo su istog karaktera koji ga je pedeset godina držao na motociklu. Jednostavno, čovek koji nije pristajao da prestane na stazi nije pristajao ni da ćuti kada je smatrao da treba da govori.
Međutim, ovo nije bio izolovan slučaj, jer je potom opet oborio sve sa nogu (kao što ima običaj), drugim mestom u Grobniku, na Šampionatu Srbije.
Šta je sledeće? Pa, s obzirom na to za šta je sve sposoban ovaj čovek, to jedino on može da nam odgovori.
Najčešća pitanja
Koje godište je Kule Perišić?
Rođen je 20. avgusta 1963. u Aranđelovcu.
Koliko titula ima Kule Perišić?
Četiri titule šampiona Balkana, sedam titula prvaka Srbije i Jugoslavije, više titula prvaka Istočne Evrope i Zlatnu kacigu – najprestižnije priznanje u domaćem auto-moto sportu, dobijenu za tri uzastopne titule šampiona Jugoslavije (1999, 2000, 2001).
Koliko preloma je imao Kule Perišić?
59 preloma kroz karijeru, uz preko 120 padova.
Koji je njegov najbolji rezultat u inostranstvu?
Peto mesto u Bahreinu 2010, na trci Svetskog Endurance šampionata u klasi Super Stock, sa srpskom ekipom „Serbian Racing Team – Dijamant“.
Gde živi Kule Perišić?
U Darosavi kod Aranđelovca, a vreme provodi i u Drancy-ju, predgrađu Pariza.
Kada je Kule Perišić završio karijeru?
Aktivnu trkačku karijeru zaključio je oproštajem 2016, ali se vratio dvostrukom pobedom u klasi Formula 1000 na NAVAK-u u aprilu 2026, i potom ponovo.
